Fabrika „Zastava automobili“ bila je ponos srpske industrije. Bila je najveća fabrika automobila na Balkanu. Međutim, „fića”, „stojadin” i „jugo” nisu jedini modeli automobila koji su se proizvodili na prostoru nekadašnje SFRJ. U Novom Mestu, Slovenija, sklapane su „ajkule” i „spačeci”, u Sarajevu „bube” i „golfovi”, a u Kikindi nekoliko modela „opela”. Međutim, malo je poznata činjenica da je u Rakovici napravljen model automobila neprocenjive vrednosti.
Reč je o DMB formuli koju su konstruisali inženjeri fabrike DMB (Dvadeset prvi maj Beograd), na čelu sa Kostom Savićem. Automobilske trke postajale su sve popularnije šezdesetih, Beograd je 1967, 1968. i 1969. bio domaćin trka koje su bodovane za Kup Evrope, a u Rakovici su privodili kraju realizaciju ideje da Srbija dobije prvi bolid. Da imamo srpsku formulu.
Forumula iz beogradskog predgrađa
Tridesetak ljudi, inženjera i majstora u rakovičkoj fabrici, naporno je radilo da napravi trkački automobil. Svi delovi bili su domaći, uglavnom korišćeni za sklapanje Zastavinih automobila. Menjač i upravljački mehanizam uzeti su od „fiće”, uz male izmene u skladu sa konstrukcijom tako da je na ručici menjača napravljen graničnik kako ne bi došlo do pogrešnog prebacivanja u rikverc tokom vožnje.
Bolid je izrađen od aluminijuma i njegova težina bila je 380 kg. Za motor je izabrana sportska varijanta 100 D, poznat kao DMB 850 S. Reč je o četvorocilindričnom motoru radne zapremine 850 kubika i 50 konjskih snaga. Mogao je da postigne brzinu od oko 160 km/h, dok je za 10 sekundi dostizao brzinu od 100 km/h.
Ovaj bolid je bio u potpunosti u skladu sa tadašnjim trkačkim standardima, jer su inženjeri DMB-a formulu pravili po ugledu na nemačke i francuske. Odlazili su na trke u Monci i krišom fotografisali formule, kako bi po uzoru na njih su napravili prototip srpske. Šasija je bila od cevaste konstrukcije, karoserija od aluminijuma, motor smešten ispred zadnje osovine, rezervoar za gorivo između motora i vozača, dok su hladnjak i akumulator smešteni u prednjem delu bolida, su zbog bolje raspodele težine. Odlučeno je da bolid bude u beloj boji, sa plavom štraftom.
Šezdesetih godina u Jugoslaviji počela su takmičenja u automobilizmu u nacionalnoj klasi. Ideja je bila da u trkama učestvuju jeftini trkački automobili kako bi se napravilo što masovnije takmičenje. Naravno, izbor je pa na Zastavinog „fiću”. I uspeh je brzo došao. „Nacionalna klasa” je bila najpopularnija i najmasovnija klasa u srpskom šampionatu sve do početka 90-ih godina.
Inženjeri i majstori u DMB-u imali su iskustva sa spremanjem trkačkih automobila. Pošto je fabrika u Rakovici radila remonte motora, iskustva zaposlenih u DMB-u bila su značajna kako bi se dostigao cilj automobilista – da auto bude što lakši, uz veću snagu motora, ali, naravno, da vozilo bude bezbedno.
Neostvareni san o “nacionalnoj klasi”
Namera inženjera fabrike DMB bila je da Srbija dobije neku vrstu nacionalne klase u formuli. Njihov prototip pojavio se 1969. godine kada su se na trkama na Ušću takmičile i „formule fau”, koje su bile vrlo popularne tih godina. Želeli su da naprave 30 ovakvih bolida, da ih podele klubovima širom Srbije kako bi se napravilo nacionalno prvenstvo u „Formuli”. To se, međutim, nije dogodilo, jer se automobilskom sportu nije posvećivalo toliko pažnje. Važniji su bili neki drugi sportovi. A potom je nestalo i novca. Ipak, sedamdesetih godina na trkama širom zemlje vožene su „formule fau”.
Tako je formula DMB ostala u krugu rakovičke fabrike i uglavnom služila za test vožnje. Tu je dočekala i početak devedesetih, i devastaciju i propast ovdašnje industrije. I ovaj bolid bio je gotovo u stanju raspada, ali je uz pomoć inženjera koji su tokom šezdesetih godina radili na njegovom razvoju, vlasnik Muzeja automobila Bratislav Petković započeo njegovu restauraciju. U fabričkim halama i magacinaima pronađeni su svi neophodni delovi, i prvi jugoslovenski bolid je sačuvan od odlaska u staro gvožđe.
Deo je Petkovićeve kolekcije i izložen je u Muzeju automobila, u ulici Majke Jevrosime. Predstavlja važno svedočanstvo vremena u kojem su ovdašnji inženjeri imali viziju da Srbija može imati jedinstveno automobilsko takmičenje.
Formula je u voznom stanju, učestvovala je u brojnim revijalnim vožnjama i izlagana na Sajmu automobila. U protekle dve godine nalazila se na čelu kolone u revijalnim trkama kojima se obeležava sećanje na prvi (i jedini) Gran Prix u Jugoslaviji, koji je 1939. godine vožen na kružnoj stazi oko Kalemegdana.
Izvor: www.011info.com