Svima nama je poznata Yugova američka avantura iz 1980-ih godina, ali da li ste znali da je naš velikan trebalo da se vrati na ovo tržište desetak godina kasnije?
Krajem 1990-ih godina Malcolm Bricklin, osoba koja je originalno dovela Yugo (kao i Subaru) u Ameriku, je kontaktirao Zastavu i pokazao interesovanje da se naš mališan ponovo oproba u Americi. Zastava je iz tog razloga predstavila Euro koncept sa slika, a prvi od njih je bio gotov 1998. godine.
Euro je imao potpuno drugačiji prednji deo razvijen od fiberglasa i bio za 750 milimetara duži, a pokretao ga je 1,3-litarski motor sa 65 ks. Snaga se prenosila na prednje točkove preko petostepenog manuelnog menjača. To je trebalo biti dovoljno za ubrzanje do 100 km/h za 12 sekundi i maksimalnu brzinu od 155 km/h. Euro je imao i opremu koju nijedan drugi Yugo nije, kao što su klima i nekoliko dodatnih satova (za struju, pritisak ulja i slično).
Ono šta je trebalo da igra ključnu ulogu u novoj prodaji američkim kupcima su veoma niski troškovi održavanja, pa je tako ulje trebalo biti menjano tek svakih 40.000 km, a filteri tek posle 200.000 kilometara.
Zastava je na kraju proizvela četiri primerka, od čega je jedan i završio u Americi i to u saveznoj državi Nevadi gde se u gradu Henderson nekada nalazio najveći Zastavin salon “preko bare“. Ceo posao je pao u vodu nakon NATO bombardovanja 1999. godine, a gospodin Bricklin je takođe morao da odustane nakon pretnje od velikog BMW-a. Naime, Nemci su tvrdili da novo ime Yuga u Americi, ZMW (Zastava Motor Works), dosta podseća na njihovu kompaniju…
Izvor: www.autorepublika.com
