Prva srpska formula

Rezultat slika za prva srpska formula

Fabrika „Zastava automobili“ bila je ponos srpske industrije. Bila je najveća fabrika automobila na Balkanu. Međutim, „fića”, „stojadin” i „jugo” nisu jedini modeli automobila koji su se proizvodili na prostoru nekadašnje SFRJ. U Novom Mestu, Slovenija, sklapane su „ajkule” i „spačeci”, u Sarajevu „bube” i „golfovi”, a u Kikindi nekoliko modela „opela”. Međutim, malo je poznata činjenica da je u Rakovici napravljen model automobila neprocenjive vrednosti.

Reč je o DMB formuli koju su konstruisali inženjeri fabrike DMB (Dvadeset prvi maj Beograd), na čelu sa Kostom Savićem. Automobilske trke postajale su sve popularnije šezdesetih, Beograd je 1967, 1968. i 1969. bio domaćin trka koje su bodovane za Kup Evrope, a u Rakovici su privodili kraju realizaciju ideje da Srbija dobije prvi bolid. Da imamo srpsku formulu.

Forumula iz beogradskog predgrađa

Tridesetak ljudi, inženjera i majstora u rakovičkoj fabrici, naporno je radilo da napravi trkački automobil. Svi delovi bili su domaći, uglavnom korišćeni za sklapanje Zastavinih automobila. Menjač i upravljački mehanizam uzeti su od „fiće”, uz male izmene u skladu sa konstrukcijom tako da je na ručici menjača napravljen graničnik kako ne bi došlo do pogrešnog prebacivanja u rikverc tokom vožnje.

Bolid je izrađen od aluminijuma i njegova težina bila je 380 kg. Za motor je izabrana sportska varijanta 100 D, poznat kao DMB 850 S. Reč je o četvorocilindričnom motoru radne zapremine 850 kubika i 50 konjskih snaga. Mogao je da postigne brzinu od oko 160 km/h, dok je za 10 sekundi dostizao brzinu od 100 km/h.

Ovaj bolid je bio u potpunosti u skladu sa tadašnjim trkačkim standardima, jer su inženjeri DMB-a formulu pravili po ugledu na nemačke i francuske. Odlazili su na trke u Monci i krišom fotografisali formule, kako bi po uzoru na njih su napravili prototip srpske. Šasija je bila od cevaste konstrukcije, karoserija od aluminijuma, motor smešten ispred zadnje osovine, rezervoar za gorivo između motora i vozača, dok su hladnjak i akumulator smešteni u prednjem delu bolida, su zbog bolje raspodele težine. Odlučeno je da bolid bude u beloj boji, sa plavom štraftom.

Šezdesetih godina u Jugoslaviji počela su takmičenja u automobilizmu u nacionalnoj klasi. Ideja je bila da u trkama učestvuju jeftini trkački automobili kako bi se napravilo što masovnije takmičenje. Naravno, izbor je pa na Zastavinog „fiću”. I uspeh je brzo došao. „Nacionalna klasa” je bila najpopularnija i najmasovnija klasa u srpskom šampionatu sve do početka 90-ih godina.

Inženjeri i majstori u DMB-u imali su iskustva sa spremanjem trkačkih automobila. Pošto je fabrika u Rakovici radila remonte motora, iskustva zaposlenih u DMB-u bila su značajna kako bi se dostigao cilj automobilista – da auto bude što lakši, uz veću snagu motora, ali, naravno, da vozilo bude bezbedno.

Neostvareni san o “nacionalnoj klasi”

Namera inženjera fabrike DMB bila je da Srbija dobije neku vrstu nacionalne klase u formuli. Njihov prototip pojavio se 1969. godine kada su se na trkama na Ušću takmičile i „formule fau”, koje su bile vrlo popularne tih godina.  Želeli su da naprave 30 ovakvih bolida, da ih podele klubovima širom Srbije kako bi se napravilo nacionalno prvenstvo u „Formuli”. To se, međutim, nije dogodilo, jer se automobilskom sportu nije posvećivalo toliko pažnje. Važniji su bili neki drugi sportovi. A potom je nestalo i novca. Ipak, sedamdesetih godina na trkama širom zemlje vožene su „formule fau”.

Tako je formula DMB ostala u krugu rakovičke fabrike i uglavnom služila za test vožnje. Tu je dočekala i početak devedesetih, i devastaciju i propast ovdašnje industrije. I ovaj bolid bio je gotovo u stanju raspada, ali je uz pomoć inženjera koji su tokom šezdesetih godina radili na njegovom razvoju, vlasnik Muzeja automobila Bratislav Petković započeo njegovu restauraciju. U fabričkim halama i magacinaima pronađeni su svi neophodni delovi, i prvi jugoslovenski bolid je sačuvan od odlaska u staro gvožđe.

Deo je Petkovićeve kolekcije i izložen je u Muzeju automobila, u ulici Majke Jevrosime. Predstavlja važno svedočanstvo vremena u kojem su ovdašnji inženjeri imali viziju da Srbija može imati jedinstveno automobilsko takmičenje.

Formula je u voznom stanju, učestvovala je u brojnim revijalnim vožnjama i izlagana na Sajmu automobila. U protekle dve godine nalazila se na čelu kolone u revijalnim trkama kojima se obeležava sećanje na prvi (i jedini) Gran Prix u Jugoslaviji, koji je 1939. godine vožen na kružnoj stazi oko Kalemegdana.

(www.011info.com)

3D štampa čeličnog mosta

          Startup kompanija MX3D iz Holandije planira da postavi 2019. čelični most preko kanala u Amsterdamu. Most će biti izrađen potpuno putem 3D štampe. Na njemu će se nalaziti senzori koji će konstantno davati informacije o stanju mosta. Više pogledajte na snimku:

                            

Internet stvari (Internet of Things) menja svet kakvog ga poznajemo

IoT-1200x1200Internet stvari (IoT) povezuje milione predmeta iz našeg svakodnevnog života (ulično osvetljenje, parking servis, uličnu signalizaciju, bolničku opremu, kućne aparate, proizvodne linije, poljoprivrednu mehanizaciju itd.), koji su opremljeni sa senzorima, procesorima i uređajima za komunikaciju, sve sa ciljem da preko Interneta razmenjuju važne podatke i da prema potrebi odreaguju na najoptimalniji način.

U osnovi, IoT omogućava daljinsku razmenu podataka i upravljanje sa različitim predmetima i nekima od njih (npr. termostatima) daje potrebne podatke neophodne da sami donose odluke. Kada su predmeti povezani u IoT i dobiju glas, postaju deo korisničkog iskustva, kojeg oblikuje interakcija između ljudi, mesta i predmeta, između proizvoda, prirode i života i prirodno vas navode da zakoračite dalje, iza IoT-a, ka Internetu korisničkih iskustava (Internet of Experiences).

The-Internet-of-Things-from-connecting-devices-to-creating-value-largeInternet korisničkih iskustava 

Korisnici u IoT-u fokusiraju se na stvari, pojedine pametne uređaje u mreži, za razliku od Interneta korisničkih iskustava, koji ima viši cilj koji je moguće dostići kada pametni uređaji međusobno komuniciraju i omogućuju kreiranje inovativnih usluga koje pojednostavljuju i obogaćuju naše živote na nov način.

Tako se, na primer, može dogoditi da autoput može poslati poruku da postaje preopterećen i automatski se uključi preusmeravanje saobraćaja na alternativne pravce. Sve je to, naravno, moguće samo ako proizvođač zamisli, projektuje i odradi simulaciju kako bi, za bolje korisničko iskustvo, mogao primeniti mogućnosti koje imaju proizvodi drugih proizvođača.

Iskusni stručnjaci se slažu sa mišljenjem da korisnik mora biti glavni razlog za postojanje rešenja. Digitalizacija proizvoda i usluga se odvija tako brzo da je to teško ispratiti.

Razvoj sistema i sistemsko razmišljanje

Uz pravilnu primenu IoT-a, nekada složena rešenja i aktivnosti mogu postati tehnološki jednostavna i praktična. Uprkos tome, sinergija proizvoda, usluga, programske opreme, sadržaja, tehnologija, oblaka i podataka u jedinstveno iskustvo, unutar višesmerno povezanog Interneta korisničkih iskustava, još uvek ostaje složeno.

Strategije za adresiranje takvog koncepta nalaze se u oblasti sistemskoga inženjeringa – interdisciplinarnog pristupa projektovanju, realizaciji i upravljanju sa složenim sistemima, koji su u interakciji i stvaraju okruženje koje jedan sam element sistema ne bi mogao. Izazov postaje još veći, kada pojedini kompleksni sistemi postanu deo najvećeg sistema svih sistema: Interneta stvari, koji uključuje uređaje stotina hiljada proizvođača sa različitim, čak i suprotstavljenim ciljevima i pristupima.

Trenutne inženjerske prakse su ispred nauke: gradimo sisteme, koje još ne umemo u potpunosti okarakterisati i analizirati te ne možemo u potpunosti predvideti njihovo ponašanje. O Internetu stvari ne možemo razmišljati samo sagledavanjem tih stvari, odnosno uređaja koji su povezani, ako ne sagledamo i već decenijama poznata rešenja za projektovanje tih uređaja kao što su CAD, CAM, CAE alati kao i PLM rešenja i rešenja za digitalnu simulaciju.

https _blogs-images.forbes.com_jacobmorgan_files_2014_05_libelium_smart_world_infographic_bigIoT u brojevima

Analitičari ocenjuju da je na Internetu ili u privatnim mrežama već povezano od 6 do 14 milijardi različitih uređaja (pametni telefoni, tableti, računari i slično). Predviđa se da će do 2020. godine biti povezano između 18 i 50 milijardi uređaja, što znači da bi IoT mogao postati tržište vrednosti između 300 milijardi i 1.7 biliona američkih dolara i više.

Širom sveta pametni i povezani proizvodi već unapređuju bolnice, privatne i poslovne prostore, fabrike, poljoprivredna dobra, transport i energetske sisteme. Firma Tata Consultancy Services je za izveštaj iz 2015. godine anketirala 3 764 rukovodilaca i ustanovila da već 79% upotrebljava IoT za praćenje korisnika, proizvoda, poslovnica ili nabavnih lanaca.

Anketirana preduzeća navode da je u poslovnim jedinicama, koje su uključene u njihove IoT inicijative, prosečno povećanje prihoda u 2014. godini bilo 16%. U preduzećima, koja je firma Tata Consultancy Services prepoznala kao primere dobre prakse, prosečno povećanje prihoda je doseglo čak 64%.

internet-of-things-graph-1080x675Po čemu se preduzeća, koja su primer dobre prakse, razlikuju od ostalih?

Istraživanje je identifikovalo sedam ključnih faktora, a vodeći menadžeri su istaknuli da u težište treba postaviti potrošače i vrednosti koje su im isporučene. Istraživanje je pokazalo i da preduzeća, koja su rano usvojila IoT, češće digitalno prilagode svoje poslovanje i proizvedu vrednost i za stranku, a ne samo za sebe.

Karakteristike 8% vodećih preduzeća u IoT:

97% je prilagodilo svoje poslovanje Internetu stvari

48% iskorištava podatke o tome kako stranke upotrebljavaju proizvode

45% je povećalo svoje poslovne usluge jer mogu pratiti upotrebu svojih proizvoda

(www.industrija.rs)

Yugo Euro koncept


1-256

           Svima nama je poznata Yugova američka avantura iz 1980-ih godina, ali da li ste znali da je naš velikan trebalo da se vrati na ovo tržište desetak godina kasnije?

download

      Krajem 1990-ih godina Malcolm Bricklin, osoba koja je originalno dovela Yugo (kao i Subaru) u Ameriku, je kontaktirao Zastavu i pokazao interesovanje da se naš mališan ponovo oproba u Americi. Zastava je iz tog razloga predstavila Euro koncept sa slika, a prvi od njih je bio gotov 1998. godine.

        Euro je imao potpuno drugačiji prednji deo razvijen od fiberglasa i bio za 750 milimetara duži, a pokretao ga je 1,3-litarski motor sa 65 ks. Snaga se prenosila na prednje točkove preko petostepenog manuelnog menjača. To je trebalo biti dovoljno za ubrzanje do 100 km/h za 12 sekundi i maksimalnu brzinu od 155 km/h. Euro je imao i opremu koju nijedan drugi Yugo nije, kao što su klima i nekoliko dodatnih satova (za struju, pritisak ulja i slično).

      Ono šta je trebalo da igra ključnu ulogu u novoj prodaji američkim kupcima su veoma niski troškovi održavanja, pa je tako ulje trebalo biti menjano tek svakih 40.000 km, a filteri tek posle 200.000 kilometara. 

         Zastava je na kraju proizvela četiri primerka, od čega je jedan i završio u Americi i to u saveznoj državi Nevadi gde se u gradu Henderson nekada nalazio najveći Zastavin salon “preko bare“. Ceo posao je pao u vodu nakon NATO bombardovanja 1999. godine, a gospodin Bricklin je takođe morao da odustane nakon pretnje od velikog BMW-a. Naime, Nemci su tvrdili da novo ime Yuga u Americi, ZMW (Zastava Motor Works), dosta podseća na njihovu kompaniju…

(www.autorepublika.com)

 

Pronalazak – dizel agregati uskoro bez emisije azotnih oksida

              Britanski istraživački tim sa Univerziteta Lafborou u Lesterširu (Loughborough University in Leicestershire), tvrdi da je pronašao način kako da smanji, pa čak i potpuno eliminiše emisije opasnih azotnih oksida, koje nastaju kao posledica sagorevanja nafte tokom rada dizel agregata. Tim naučnika smatra, da uz punu podršku, ovu tehnologiju mogu da komercijalizuju u roku od samo dve godine. Pod punom podrškom, vrlo je verovatno da se podrazumeva finansijska injekcija, kako bi se proces zaokružio, a sistem prečišćavanja izduvnih gasova našao na tržištu.

              Sistem je nazvan ACCT, kao skraćenica od ammonia creation and conversion technology, odnosno stvaranje amonijaka i tehnologija konverzije. Ovaj sistem konvertuje AdBlue tečnost, koja je sastavni deo savremene SCR tehnologije prečiščavanja izduvnih gasova dizel motora, u rastvor bogat amonijakom koji razdvaja okside od azota, ostavljajući na taj način, kao posledicu sagorevanja, bezopasne azot i vodu.  Veoma bitno je i to što ACCT sistem funkcioniše i pri niskim temperaturama, za razliku od AdBlue rešenja kojem je potrebna radna temperature agregata, kako bi radio ispravno.

              Izveštaji sa preliminarnih ispitivanja, obavljenih na Škoda vozilima koja služe u taksi službi, pokazali su da je čak 98% azotnih oksida neutralisano. Koliki je ovo naučni proboj, možda najbolje govori činjenica da sadašnja najsavremenija tehnologija omogućava da se 60% azotnih oksida spreči da dođu u atmosferu.

Profesor Grejem Hergrejv, koji je jedan od rukovodilaca istraživanja, kaže da su azotni oksidi samo prvi korak. “Azotni oksidi su ozbiljan problem,” rekao je, “ali je to lokacijski veoma ograničen problem. Pogađa samo gradske sredine sa jakim intenzitetom saobraćaja. Poenta je da ako rešimo taj problem, otvara nam se mogućnost da drastično smanjimo i CO2, a što je ekstremno važno bez obzira na lokaciju na planeti.” Ono što je profesor hteo da kaže, utemeljeno je na premisi da dizel agregati, u poređenju sa benzinskim, emituju znatno manje ugljen dioksida.

Istraživači navode spremnost i želju za sklapanjem partnerstva sa kompanijama koje su već angažovane u ovoj oblasti, kako bi se proces komercijalizacije završio što pre.

Rezultati ovog istraživanja se idealno uklapaju u vremensku liniju međunarodnih dešavanja koja karakterišu najavljene zabrane upotrebe dizel agregata u nekim gradovima ili centralnim gradskim zonama. Rim, Pariz, Madrid, Meksiko siti i Atina planiraju zabranu dizela.

(www.autorepublika.com)